Često Postavljena Pitanja
1. Šta je MOM?
„Monitor vlasništva nad medijima“ (MOM) je instrument izrađen radi mapiranja kako bi se stvorila javno dostupna, konstantno ažurirana baza podataka u kojoj su navedeni vlasnici svih relevantnih sredstava javnog informisanja (štampa, radio, televizija i onlajn mediji).
MOM je usmeren na to da rasvetli rizike po medijski pluralizam izazvane koncentracijom vlasništva nad medijima (za više informacija: Metodologija). S namerom da sagleda nacionalne karakteristike i ustanovi faktore koji povećavaju ili smanjuju rizik od medijske koncentracije, MOM takođe kvalitativno procenjuje uslove na tržištu i zakonski okvir.
2. Ko stoji iza MOM-a?
MOM je predložio i pokrenuo Reporter ohne Grenzen e. V.. – nemački odsek međunarodne organizacije za ljudska prava Reporteri bez granica (Reporters sans frontières, RSF), koja nastoji da odbrani slobodu štampe i prava pojedinaca da informišu i budu informisani bilo gde u svetu.
U 2019. godini, ovaj projekat je postao ogranak Globalnog registra medija (GMR), nezavisnog, neprofitnog društvenog preduzeća registrovanog po nemačkom zakonu.
U svakoj zemlji, GMR sarađuje sa lokalnom partnerskom organizacijom. Na Kosovu, GMR je radio sa Balkanskom mrežom za istraživačko novinarstvo (BIRN Kosovo). Projekat finansira Evropska unija.
3. Odakle mogu da preuzmem ovaj izveštaj?
Može se preuzeti sa veb sajta u PDF formatu sa svim sadržajem veb sajta. PDF se automatski generiše i tako svakodnevno ažurira. Postoji na svim jezicima veb sajta. Da biste generisali PDF, pomerajte kursor nadole do kraja veb sajta, izaberite željeni jezik i „Preuzmite kompletan veb sajt kao PDF“.
4. Zašto je važna transparentnost vlasništva nad medijima?
Medijski pluralizam je ključni aspekt demokratskih društava jer slobodni, nezavisni i raznoliki mediji odražavaju različita gledišta i dozvoljavaju kritikovanje ljudi na vlasti. Rizici po raznolikost ideja izazvani su koncentracijom medijskog tržišta, kada samo nekoliko igrača vrši dominantan uticaj na javno mnjenje i koči ulazak drugih aktera i perspektiva (koncentracija vlasništva nad medijima). Najveća prepreka u borbi protiv toga je nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima: Kako ljudi mogu da procene pouzdanost informacija, ako ne znaju ko ih pruža? Kako novinari mogu da rade ispravno, ako ne znaju ko kontroliše firmu za koju rade? I kako medijski organi mogu da se bave prevelikom medijskom koncentracijom, ako ne znaju ko stoji za medijskim kormilom?
MOM zato nastoji da stvori transparentnost i odgovori na pitanje „ko na kraju kontroliše medijski sadržaj?“, kako bi se podigla svest javnosti, stvorila baza činjenica za zagovaranje da se politički i ekonomski akteri pozovu na odgovornost za postojeće stanje.
Pošto transparentnost vlasništva smatramo ključnim preduslovom za ostvarenje medijskog pluralizma, dokumentujemo otvorenost medijskih firmi/kuća da daju informacije o svojoj vlasničkoj strukturi. U zavisnosti od njihovih odgovora, razlikujemo različite nivoe transparentnosti – koji su naznačen u profilu svake medijske kuće i medijske firme.
Motivacija vlasnika medija da ostane skriven ili čak aktivno prikrije svoja ulaganja može varirati od legitimne do nezakonite i biti ukorenjena u ličnim, pravnim ili poslovnim razlozima – ili u njihovoj kombinaciji, a u ekstremnim slučajevima čak obuhvata krivična dela kao što su utaja poreza ili kršenje propisa protiv monopola.
Neki od tih razloga su:
· U nekoliko zemalja, vlasništvo nad medijima je ograničeno zakonom kako bi se izbegla koncentracija. Dakle, kada neko lice želi da proširi svoju medijsku imperiju preko ovih ograničenja, često koristi ovlašćene vlasnike i/ili fiktivne firme registrovane u inostranstvu, čak i ofšor firme.
· Ponekad, vlasnici medija dobijaju lične pretnje ili se suočavaju sa drugim opasnostima koje potiču od vlada ili konkurentskih preduzeća, te odlučuju da ostanu nepoznati da bi se zaštitili.
· U mnogim slučajevima, vlasništvo nad medijima je isprepleteno sa neprikladnim političkim i/ili ekonomskim interesima, posebno ako uključena lica vrše javne funkcije i ne žele da otkriju takav sukob interesa.
· U retkim slučajevima, prikrivanje vlasništva nad medijima dešava se nenamerno jer su vremenom i kroz pripajanje i spajanje, korporativne strukture postale toliko složene da je teško utvrditi identitet prvobitnog stvarnog vlasnika.
· I poslednje, ali jednako važno, postoje „normalni“ – tj. razlozi koji nisu povezani sa medijima zbog kojih se vlasnici skrivaju, kao što je izbegavanje poreza.
5. Kakvu regulaciju koncentracije predlaže MOM?
MOM ne daje normativne izjave – ne sugeriše kako da se reguliše vlasništvo nad medijima. Koji vid regulisanja medijske koncentracije će biti uspešan zavisi od konteksta zemlje, postojećih zakonskih i tržišnih uslova, vlasničkog pejzaža.
MOM pruža instrument za transparentnost kojim će se ostvariti demokratska diskusija o tom pitanju, kao i o pitanju dobrog upravljanja: odluke će biti kvalitetnije i bolje odražavati potrebe i želje ljudi ako oni imaju pristup adekvatnim informacijama i opsežnim konsultacijama, i pri tom se slobodno iznose gledišta i mišljenja.
6. Kako su podaci prikupljeni i potvrđeni?
Po mogućstvu, koriste se zvanični izvori podataka i/ili izvori sa visokim nivoom pouzdanosti i poverenja. Kad god nisu bile javno dostupne, informacije su direktno tražene od medijskih kuća, predstavnika institucija i istraživačkih instituta. Svi izvori su detaljno dokumentovani i arhivirani u Biblioteci. Dodatne informacije dostupne su slanjem zahteva BIRN-u Kosovo.
Informacije o vlasničkoj strukturi, akcionarima i finansijskim izveštajima medijskih firmi i povezanih pojedinačnih vlasnika dobijene su od Kosovske agencije za privredne registre. Registarska baza podataka stavljena je onlajn i javno je dostupna na albanskom, engleskom i srpskom jeziku.
MOM je takođe poslao zahteve za informacije svim medijskim firmama obuhvaćenim uzorkom i zahteve za pristup informacijama javnom servisu, RTK-u, Ministarstvu finansija, Kosovskoj agenciji za privredne registre (KAPR), Poreskoj upravi Kosova (PUK) i Nezavisnoj komisiji za medije (NKM).
Da bi se garantovala i verifikovala objektivna ocena, MOM je radio sa savetodavnom grupom čiji se materijal citirao i koja je konsultovana tokom celog procesa istraživanja. Nju su činili domaći stručnjaci sa velikim znanjem i iskustvom u oblastima medija i komunikacija.
BIRN Kosovo je ključne informacije iz istraživanja podelio i sa 44 medija obuhvaćena uzorkom, kako bi potvrdio podatke i dao im mogućnost da odgovore. BIRN Kosovo je pregledao svaki medijski odgovor posebno kako bi obezbedio tačnost podataka i pravičan, ravnopravan i objektivan tretman svih odabranih medija.
7. Kako je definisan „najrelevantniji medij“?
Glavno pitanje je: koje medijske kuće utiču na proces formiranja mišljenja? Da bismo detaljni ispitali sve relevantne medije, obuhvatili smo sve tradicionalne vrste medija (štampa, radio, TV, onlajn).
U kontekstu kosovskog medijskog ekosistema, „najrelevantnije medije“ određuje nekoliko ključnih faktora. Tu spadaju njihova sposobnost da dopru do značajnog dela stanovništva, i geografski i po veličini auditorijuma, što se vidi u televizijskom procentu udela i dometu onlajn medija na društvenim mrežama. Raznolikost njihovog sadržaja je takođe ključna, i obuhvata vesti, aktuelne događaje i zabavu, kako bi se pružio sveobuhvatan pogled na medijsku scenu. Ove medijske kuće su odabrane zbog njihove važnosti u odražavanju različite društvene, političke, ekonomske i kulturne stvarnosti Kosova, pri čemu zadovoljavaju jezičku raznolikost sa značajnim izveštavanjem na albanskom i srpskom jeziku. Stope angažovanja i interakcije, naročito za onlajn medije i radio, pokazuju koliko se efikasno ovi mediji povezuju sa svojim auditorijumom. Štaviše, sveobuhvatno i uravnoteženo izveštavanje svih ovih medija obezbeđuje široku i inkluzivnu zastupljenost vesti i događaja. Oslanjanje na istraživanje i analitiku, kao što su oni koje obezbeđuje UBO Consulting, dodatno podržava izbor ovih medijskih kuća kao najrelevantnijih u uticaju na proces formiranja mišljenja na Kosovu, koji obuhvata tradicionalne vrste medija kao što su štampa, radio, TV i onlajn platforme.
8. Kako su izabrane medijske kuće?
Medijske kuće u projektu MOM-a (Monitor vlasništva nad medijima) na Kosovu izabrane su na osnovu sledećih kriterijuma:
Domet: Sposobnost medijske kuće da dopre do značajnog dela stanovništva. Ovde spada i geografska pokrivenost i veličina auditorijuma na koji medijska kuća može da utiče. Za televiziju, domet je meren procentom udela, a za onlajn medije, njihovom prisutnošću na platformama društvenih medija.
Raznolikost sadržaja: Raznolikost sadržaja koji su nudile medijske kuća bila je ključna. Ovo obuhvata niz programa ili članaka koji pokrivaju različite kategorije, kao što su vesti, aktuelni događaji, zabava, itd., kako bi se obezbedio sveobuhvatan pogled na medijsku scenu.
Važnost za različit auditorijum: Mediji su izabrani zbog njihove sposobnosti da reflektuju društvenu, političku, ekonomsku i kulturnu stvarnost Kosova. Ovo obuhvata zadovoljavanje jezičke raznolikosti od strane medijskih kuća, sa značajnim delom koji služi većini koja govori albanski, manjim procentom koji opslužuje manjinu koja govori srpski, i drugima koji se obraćaju drugim manjinskim grupama, kao što je romska.
Stope angažovanja i interakcije: Za onlajn medije i radio, izbor je delimično bio zasnovan na njihovoj stopi angažovanja i interakcije, koja je određena metrikom iz alata kao što je CrowdTangle. Ovo odražava koliko efikasno ove medijske kuće komuniciraju sa svojim auditorijumom, posebno na digitalnim platformama.
Zastupljenost i albanskog i srpskog jezika: Obezbeđivanje da su obe glavne jezičke grupe na Kosovu adekvatno zastupljene u izabranim medijskim kućama bio je presudan aspekt procesa odabira.
Korišćenje istraživanja i analitike: Proces izbora se u velikoj meri oslanjao na istraživanje i analize firmi kao što je UBO Consulting. Ovi podaci su pomogli u razumevanju ispunjavanja obaveza, dometa i raznovrsnosti sadržaja različitih medijskih kuća.
9. Zašto Kosovo?
U 2023. godini, Kosovo je zauzelo 56. mesto među180 zemalja u Svetskom indeksu slobode štampe koji su objavili Reporteri bez granica, što je predstavljalo značajno poboljšanje u poređenju sa prošlogodišnjom 61. mestom. Ovaj indeks ocenjuje zemlje na osnovu faktora kao što su nezavisnost medija, zakonodavni okvir, društveni i bezbednosni pokazatelji. Kosovo je u ovom indeksu dobilo 68,38 bodova, što ukazuje na relativno povoljno okruženje za slobodu štampe u poređenju sa mnogim drugim državama.
Kosovski mediji se suočavaju sa ograničenom zakonskom regulativom o medijskoj koncentraciji, lošim zakonima koji uređuju funkcionisanje medijskog sektora, transparentnost i odgovornost. S druge strane, suočava se i sa oštrom retorikom ljudi na vlasti, kako onih koji rade u javnom sektoru, tako i onih u političkim strankama. Neka od ovih pitanja se ponavljaju i u izveštaju EU o Kosovu za 2023. godinu, u kojem se navodi da su zbog nepostojanja finansijske samoodrživosti mediji podložni političkim i poslovnim interesima. Ovo je dodatno pojačano nepostojanjem informacija i podataka o krajnjem korisniku vlasništva nad medijima – odredbe o tome još uvek nisu unete u zakon.
Na kraju, jaka lokalna partnerska organizacija, kao što je Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) Kosova, jedan je od najrelevantnijih izbornih kriterijuma Novinara bez granica, jer predstavlja osnovu za uspešno sprovođenje projekta.
10. Da li MOM postoji samo za Kosovo?
MOM je osmišljen kao generička metodologija koja se može univerzalno primeniti – što će se verovatno i desiti. Bez obzira na to što su trendovi medijske koncentracije vidljivi u celom svetu, sprovođenje i analiza će se prvo obaviti u zemljama u razvoju. MOM je realizovan u oko 20 zemalja tokom tri godine. Projekti za svaku zemlju mogu se naći na globalnom veb sajtu.
11. Koja su ograničenja studije?
Finansijski podaci: Tržišna koncentracija zasnovana na tržišnom udelu nije mogla da se izračuna za onlajn i radio jer finansijski izveštaji nisu uvek bili specifični za medijsku kuću ili medijske kuće nisu uvek registrovane, odnosno imale su opšte prihode iz drugih preduzeća.
Podaci o merenju auditorijuma nisu dostupni; a podaci koji su dostupni iz ciljanog istraživanja često su protivrečni i osporavaju ih neki vlasnici medija i stručnjaci.
Neka istraživanja, naročito različitih lokalnih tržišta, kao i skrivenijih vlasničkih struktura, zahtevala bi više vremena i resursa.
Javna potrošnja / oglašavanje za medije nije transparentno. Nije moguće utvrditi javna finansijska sredstva potrošena na medije, jer nisu uvek jasno označena kao oglašavanje.
12. Kome je namenjen Monitor medijskog vlasništva?
Baza podataka
- omogućava svakom građaninu da bude informisan o medijima uopšte;
- je zasnovana na činjenicama i pomaže zalaganjima civilnog društva za podizanje svesti o medijskoj koncentraciji i vlasništvu;
- predstavlja referencu za nadležne i državne organe zadužene za zaštitu konkurencije prilikom donošenja regulatornih mera za očuvanje medijskog pluralizma.
13. Koji je sledeći korak?
Ova baza predstavlja kratki prikaz trenutne situacije u odgovarajućem kontekstu. BIRN Kosovo će je redovno dopunjavati.
14. Da li postoje slični projekti?
Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (Centre for Media Pluralism and Media Freedom - CMPF) na Institutu Evropskog univerziteta (EUI) sprovodi projekat Monitor medijskog pluralizma (Media Pluralism Monitor - MPM). Ovaj projekat, koji finansira Evropska unija, identifikuje pretnje pluralizmu, a uzima u obzir široki spektar indikatora, uključujući pravne, ekonomske i društveno-kulturološke faktore, dok je koncentracija medijskog vlasništva tek jedna od šest dimenzija ove metodologije. Monitor medijskog pluralizma procenjuje rizik po medijski pluralizam u zemljama Evropske unije.