Maglovita Transparentnost u Kosovskim Medijima

Na pitanje o vlasništvu i prihodima od oglašavanja, mediji na Kosovu nisu transparentni. Sveobuhvatna istraga o vlasništvu nad kosovskim medijima otkrila je odsustvo transparentnosti na medijskoj sceni u zemlji, koje proizilazi iz pravno prigušenog okvira koji ne garantuje transparentnost.

Međunarodni standardi zahtevaju transparentnost kako bi se osiguralo da javnost bude informisana o vlasništvu nad medijima i korisnicima medijskih aktivnosti. U saradnji sa Global Media Register i uz podršku Kancelarije Evropske unije na Kosovu, BIRN je istražio da li su mediji na Kosovu na adekvatan način otkrili informacije o svom vlasništvu.

Odabrano je 44 medija koji su bili deo istrage na osnovu podataka dobijenih iz MediaMetri, Google Analytics, i njihovog prisustva na društvenim medijima.

Krajem avgusta 2023. BIRN je zatražio informacije od medija o njihovom vlasništvu. Od 44 medijskih kuća, samo 15 je dalo podatke, dok većina nije obelodanila ove informacije.

Da bi obezbedio tačne informacije, BIRN Kosovo je iskoristio pravo na pristup javnim dokumentima od institucija kao što su Kosovska agencija za privredne registre, Nezavisna komisija za medije (NKM) i Ministarstvo finansija.

Agencija za privredne registre je pozitivno odgovorila na 44 zahteva za dosijee svake firme i njihove istorije registracije.

Nezavisna komisija za medije (NKM) je takođe omogućila pristup dokumentima koji se odnose na licenciranje televizije i frekvencijskih medija. Međutim, NKM je odbio da odobri pristup finansijskim podacima.

U slučajevima kada se traže informacije o vlasništvu nad medijima koji deluju na Kosovu, oni se moraju potražiti iz izvora van zemlje. Razlog je taj što su medijske kompanije koje poseduju ove kuće registrovane u drugim zemljama.

BIRN je tražio i dobio podatke iz Severne Makedonije, plaćanjem pristupa bazi podataka. Međutim, pristup informacijama o medijima registrovanim u Holandiji pokazao se nemogućim, jer ta zemlja ne otkriva poslovne podatke.

NKM je ustavna institucija koja uređuje radio-difuzne i frekvencijske medije na Kosovu.

U nekoliko ispitanih slučajeva, tim BIRN-a otkrio je promene u vlasništvu nad medijima duž godina. Prema postojećem zakonodavstvu, medijski subjekti su u obavezi da blagovremeno prijave promene u svom vlasništvu relevantnim institucijama. Međutim, u slučaju Klan Kosova primećena su kašnjenja u ažuriranju ovih informacija.

„U slučaju licenciranja, potrebne su informacije o svakom vlasniku/akcionaru, a ovo pitanje je uređeno zakonom o NKM-u, konkretno „Uslovima licence“. Ovi uslovi razgraničavaju obaveze pravnog lica koje je NKM licencirao, uključujući prava i odgovornosti primenljive na sve radio-difuzne medijske usluge koje pruža imalac licence“, navodi se u zvaničnom odgovoru NKM-a.

S druge strane, Savet za štampu Kosova trenutno nadgleda 56 članova, uključujući onlajn medije na Kosovu. Savet za štampu Kosova je samoregulatorno telo za onlajn medije u zemlji, kome se članovi dobrovoljno pridružuju i pridržavaju se profesionalnog etičkog kodeksa.

Članstvo u ovom mehanizmu je dobrovoljno, a Savet za štampu Kosova zahteva određena dokumenta od medija, kada žele da stupe u njihovo članstvo.

„Ulazak u Savet je potpuno dobrovoljan. Da bi postali deo Saveta za štampu, od medija se traži da dostave sertifikat da su upisani u privredni registar Agencije za privredne registre, zajedno sa podacima o njihovoj adresi, kontaktima i impresum redakcije“, pojašnjava Imer Muškoljaj, direktor Saveta za štampu Kosova.

U Agenciji za privredne registre kažu da svi privredni subjekti koji se bave medijskom delatnošću moraju ovoj instituciji da dostave spisak podataka i dokumenata.

„U trenutku zasnivanja medijske delatnosti na Kosovu, Agencija za privredne registre zahteva dostavljanje potvrde o upisu preduzeća u privredni registar i poslovne podatke koji nisu stariji od tri meseca, uz pasoš zakonskog zastupnika kompanije“, navodi Agencija u svom odgovoru.

Poziv na transparentnost je nastao, posebno javljanjem novih medija. Kosovo, koje ima jednu od najviših stopa prodiranja interneta u Evropi i prednjači u regionu po korišćenju društvenih medija, je postalo medijska baza, generišući lavinu informacija svakog dana.