Neuređivanje Koncentracije Medijskog Vlasništva
Kosovu nedostaju mehanizmi i pravni osnov da spreči koncentraciju medijskog vlasništva unutar jednog privrednog subjekta ili pojedinca.
Nasuprot tome, razvijene zemlje, uključujući i one u EU, su uspostavile zakonske propise kojima se zabranjuje pojedincima da imaju veliki broj medija u svom vlasništvu. Ova norma je ojačana kao mera zaštite od dominacije jednog vlasnika medijima.
Istraga BIRN-a otkriva da Kosovo tek treba da uspostavi pravni okvir za suzbijanje koncentracije medijskog vlasništva.
Dok zemlja vrši licenciranje radija i televizija, Nezavisna komisija za medije, prema nalazima BIRN-a, nema zakonska ovlašćenja da spreči vlasnika da kupi značajan broj televizija i radija.
Pravna osnova naglašava da su sloboda i pluralizam medija prava zaštićeni Ustavom Republike Kosovo.
Medijski pluralizam je posebno vođen principom da vlasništvo nad medijima na Kosovu ne treba da bude konsolidovano u rukama jednog vlasnika.
Iako je Ustav Kosova stupio na snagu 15. juna 2008. godine, primena ovog ustavnog principa nije materijalizovana u podzakonskim aktima.
Procena zakonskog okvira ukazuje da je nadzor nad koncentracijom vlasništva nad medijima na Kosovu i dalje neregulisan, što predstavlja ranjivost koja ugrožava slobodu medija u celini.
Uprkos naporima u proteklih šest godina da se odgovori na pitanje koncentracije medijskog vlasništva, Kosovu nedostaje zakon koji bi uredio ovaj ključni aspekt upravljanja medijima. Ovaj nedostatak predstavlja rizik za celokupan medijski pluralizam.
Zemlja se konstantno suočava sa kritikama zbog ove stagnacije u Izveštaju o napretku Kosova Evropske komisije. Godišnji izveštaj naglašava neuspeh Kosova da se pozabavi pitanjima kao što su regulisanje vlasništva nad medijima, transparentnost vlasništva i, posebno, celokupno regulisanje vlasništva nad medijima.
Odsustvo takve regulative čini izazovnim da se postave standardi koji se tiču medijskog pluralizma, različitosti, transparentnosti vlasništva nad medijima i koncentracije medijskog vlasništva.
Ovi standardi bi služili za sprečavanje monopola na medijskom tržištu, zabranu dominacije i nepropisnog pritiska na medije, zaštitu slobode izražavanja i, posledično, postaju ključno sredstvo u očuvanju uređivačke nezavisnosti i prava na objektivno informisanje.
Koncentracija vlasništva nad medijima se odnosi na scenario u kojem ograničen broj pojedinaca, pravnih lica ili kompanija ima udeo u više pružalaca medijskih usluga i vrši (delotvornu) kontrolu. Ova situacija može rezultirati štetnim uticajem na raznolikost glasova i mišljenja, time kompromitujući pluralizam i medijsku različitost.
Kakav je aktuelni regulatorni okvir kada je reč o vlasništvu nad medijima na Kosovu?
Nezavisna komisija za medije, koja funkcioniše kao nezavisan i odgovoran subjekat, zalaže se i podržava pravičan i transparentan sistem za licenciranje i nadzor radio-difuznih medijskih usluga. Takođe upravlja spektrom radio-difuznih frekvencija, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Međutim, zakon kojim se uređuje rad Nezavisne komisije za medije u potpunosti ostavlja po strani regulisanje koncentracije vlasništva nad medijima. Iako ovaj zakon navodi odredbe koje se odnose na objavljivanje dokumenata u vezi sa licencama i obavezuje Nezavisnu komisiju za medije da funkcioniše transparentno, on ne uspeva da odgovori na pitanje vlasništva nad medijima, a da ne govorimo o koncentraciji vlasništva nad medijima.
Osim ovog zakona, dokument koji se bavi pitanjem vlasništva nad medijima je „Uredba NKM o izdavanju licenci.“ Osim što propisuje sve obaveze koje moraju da ispune imaoci licenci, isti prepoznaje i „koncentraciju vlasništva nad medijima“. Ovo priznanje sugeriše da bi takav dokument promovisao medijsku različitost i konkurenciju, eksplicitno navodeći da će „koncentraciju medijskog vlasništva urediti NKM posebnim podzakonskim aktom“.
Ovaj propis NKM-a postoji skoro jednu deceniju. Najmanje od 2018. godine, Nezavisna komisija za medije je u svoj godišnji plan rada za sledeću godinu, uključila izradu propisa o koncentraciji vlasništva. Međutim, ova inicijativa tek treba da zaživi, i ostaje tekuća obaveza iz godine u godinu, uprkos tome što se smatra jednim od primarnih ciljeva Nezavisne komisije za medije.
Još jedan dokument NKM-a koji opisuje odgovornosti imalaca licenci je dokument pod nazivom „Opšti uslovi i rokovi licence“. Ovaj dokument opisuje obaveze imalaca licence da obavesti NKM i traži prethodno odobrenje za svaku promenu vlasništva od 10% akcija ili udela. Takođe precizira da se od imalaca licenci zahteva da NKM-u dostave informacije u vezi sa identitetom vlasnika koji poseduju manje od 10% akcija u kompaniji registrovanoj kao akcionarsko društvo.
Dok ovaj dokument navodi uslove za pružanje informacija vlasnicima medija, on ne nameće nikakvu zabranu fizičkim ili pravnim licima u čijem se vlasništvu nalaze određeni medijski subjekti, što potencijalno predstavlja pretnju po medijski pluralizam.
Nezavisna komisija za medije je objavila registre imalaca licenci distributivnih (kablovskih) operatera, kao i registre televizija koje se emituju putem distributivnih operatera i registara zemaljskih radio i televizijskih stanica. Međutim, ovi registri nude ograničene informacije o vlasnicima i nemaju nikakav vid specifikacije, a kamoli ograničenja, u smislu koncentracije vlasništva nad medijima.
Pored toga, Nezavisna komisija za medije objavljuje sve odluke o licenciranju i relevantnim vlasničkim odlukama na svojoj internet stranici. Trenutno, jedini mehanizam koji bi indirektno mogao da se primeni za očuvanje pluralizma medija i sprečavanje koncentracije vlasništva je Zakon o zaštiti konkurencije. Ovaj zakon se primenjuje na sve vidove sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije od strane preduzeća unutar Republike Kosovo ili van njene teritorije, ako njihovi postupci utiču na tržište Republike Kosovo. Međutim, bez posebnih propisa koji se bave koncentracijom vlasništva u medijskom sektoru, ovaj mehanizam je skoro neefikasan.
Buduća perspektiva koncentrisanog vlasništva
Nedavni incident u koji je uključen Klan Kosova, kome je Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MIPT) suspendovalo poslovni sertifikat juna ove godine, ukazuje na nepoklapanje u navedenom mestu prebivališta prilikom promene vlasništva, nasuprot principima navedenim u Ustavu Republike Kosovo, vrativši time pitanje vlasništva nad medijima u žižu javnosti.
Ovu odluku je na drugom stepenu potvrdio MIPT, ali je Privredni sud kasnije poništio obustavu rada. Sud je dao kompaniji Klan Kosova pravo žalbe na obustavu licence do donošenja pravosnažne odluke.
Čini se da su dileme koje je pokrenuo ovaj slučaj i uređivanje vlasništva nad medijima na Kosovu podstakle razmišljanja o koncentraciji vlasništva nad medijima. U oktobru ove godine, Nezavisna komisija za medije predstavila je nacrt Uredbe o koncentraciji vlasništva.
Nacrt Uredbe NKM-a objavljen za javne komentare 10. oktobra 2023. godine, nastoji da uspostavi standarde koji se odnose na medijski pluralizam, različitost i transparentnost u medijskom vlasništvu. Isti ima za cilj da podstakne razvoj i promociju slobode izražavanja, sačuva uređivačku nezavisnost i zaštiti pravo na objektivno informisanje.
Ovaj nacrt ističe da „fizičko ili pravno lice koje ima opštu radio-difuznu licencu polaže pravo samo da dobije licencu za radio-difuzni prenos i obrnuto“.
Pored toga, nacrt uredbe precizira da je „OSHMA (ili povezano lice) dozvoljeno da ima akcije u novinskoj agenciji ili kompaniji u njenom vlasništvu, do maksimalnih 10%“.
Štaviše, ovaj dokument se bavi pitanjem stranog vlasništva tako što ga ograničava, navodeći da je „strano vlasništvo nad imaocem licence dozvoljeno samo uz odobrenje NKM i ne može premašiti 49% akcija“.
Pored ove uredbe, Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije sadrži poseban član koji se bavi regulisanjem koncentracije vlasništva. Ova odredba uspostavlja pravni osnov za rešavanje pitanja koncentracije vlasništva.
