Pokazatelji rizika medijskog pluralizma

Zašto?

Nema dostupnih podataka o auditorijumu televizije, radija i onlajn medija, tako da je rizik od koncentracije medijskog auditorijuma na Kosovu visok. Ne postoji agencija koja pruža javne podatke o merenju medijskog auditorijuma na Kosovu. Merenje se vrši samo kroz istraživanje javnog mnjenja.

Zašto?

Zbog nedostupnosti finansijskih podataka i podataka o auditorijumu na kosovskom medijskom tržištu, nemoguće je izmeriti koncentraciju vlasništva nad medijima. Mediji nisu odgovorili na pitanja MOM-a koja se odnose na njihove prihode, prihode od oglašavanja i ostvarenu dobit. Prema postojećem zakonodavstvu na Kosovu, Poreska uprava Kosova ne daje podatke o finansijskom prometu preduzeća, u koja spadaju i mediji. Pored toga, ni Ministarstvo finansija nije dostavilo finansijske izveštaje medija. Nezavisna komisija za medije ne objavljuje finansijske podatke medija. Osim toga, zbog nedostupnosti drugih podataka, nije moguće izračunati horizontalnu koncentraciju. MOM je uspeo da dobije finansijske podatke samo za tri televizijske stanice, i to RTK, Klan Kosova i RTV 21. MOM nije mogao da izračuna tržišni udeo radio i onlajn medijskih firmi jer podaci nisu bili dostupni. U zemlji ne postoji tržište štampe.

Zašto?

Republika Kosovo nema zakonodavstvo kojim se utvrđuju objektivni kriterijumi za sprečavanje medijske koncentracije. Nezavisna komisija za medije (NKM), kao regulatorno telo, i zakon kojim se uređuje NKM, ne sadrže kriterijume ili ograničenja za utvrđivanje ili sprečavanja medijske koncentracije.
Jedini mehanizam za regulisanje konkurencije jeste Uprava za zaštitu konkurencije, čija je misija da sprovodi aktivnosti usmerene na stvaranje uslova u kojima će tržišta pružiti više koristi za potrošače, preduzeća i društvo u celini, na zaštitu konkurencije na tržištu i promovisanje zdrave konkurencije na Kosovu. Međutim, zbog nepostojanja propisa, Uprava za zaštitu konkurencije ne može posebno da se bavi pitanjem vlasništva nad medijima.  

Kosovo je sada u procesu usvajanja novog zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, kojim se predviđa pitanje medijske koncentracije, dok je Nezavisna komisija za medije stavila Nacrt uredbe o medijskoj koncentraciji na javne konsultacije.

Ista situacija je i sa radiom, štampanim medijima i internetom.

Regulatorna zaštita - rezultat:

3 od 20 =  visok rizik (15%).

1 = medijski-specifična regulativa/nadležnost

0.5 = regulativa/nadležnost u vezi sa konkurencijom

 Izvori:

Zašto?

Na Kosovu ne postoje podaci na osnovu kojih bi se utvrdilo ko su 8 ključnih vlasnika medija, jer nema podataka o finansijskom prometu, a podaci o auditorijumu nisu dostupni. Osim toga, nema dostupnih podataka o gledanosti televizije, slušanosti radija, niti o broju klikova na onlajn medijima. Jedini podaci koji su dostupni jesu lajkovi koje mediji imaju na društvenim mrežama ili interakcije, ali podaci ne pokazuju moć i uticaj medija. Prema tome, koncentracija vlasništva nad više medija ocenjena je kao VISOK RIZIK

Zašto?

Republika Kosovo nema zakonodavstvo kojim su utvrđeni objektivni kriterijumi za sprečavanje koncentracije u više medija. Nezavisna komisija za medije ( NKM), kao regulatorno telo, i zakon kojim se uređuje NKM, ne sadrže kriterijume ili ograničenja za utvrđivanje ili sprečavanje koncentracije u više medija.
Jedini organ nadležan za regulisanje koncentracije je Uprava za zaštitu konkurencije, čija je misija stvaranje uslova u kojima će tržišta koristiti potrošačima, preduzećima i društvu u celini. Ona nastoji da zaštiti tržišnu konkurenciju i promoviše zdravu konkurenciju na Kosovu. Međutim, Uprava za zaštitu konkurencije ne može posebno da se bavi vlasništvom nad više medija, jer to pitanje nije regulisano.

Kosovo sada usvaja novi zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, kojim se predviđa pitanje medijske koncentracije, dok je Nezavisna komisija stavila Nacrt uredbe o medijskoj koncentraciji na javne konsultacije. Situacija je ista i za radio, štampane medije i internet.

Ocjena regulatornih zaštitnih mjera: 2 od 8 (Regulativa: 20%)

 Izvori:

Zašto?

Vlasnička struktura medija i finansijski izveštaji svih registrovanih preduzeća dostupni su u Kosovskoj agenciji za privredne registre, KAPR. Na veb stranici ove agencije mogu se pretraživati preduzeća unošenjem naziva preduzeća, registarskog broja preduzeća ili lične karte vlasnika. Osim toga, onlajn registar biznesetehapura.com, koji je omogućila nevladina organizacija „Open Data Kosovo“, dostupan je javnosti i može se vršiti pretraživanje po firmi ili vlasniku.

KAPR je odobrio pristup MOM-u za sva preduzeća koja posluju na medijskom tržištu, pa je tim mogao da vidi istoriju promena vlasništva i dokumenta koja su mediji podneli kao dokaz o vlasništvu. 

Osim toga, veb stranica Nezavisne komisija za medije (NKM) sadrži spisak medija (radio i TV stanica) koji imaju licencu Nezavisne komisija za medije. NKM je odgovorio na zahteve za pristup informacijama, koje je podneo MOM, i prikazao vlasnike preduzeća koji su podneli zahtev za licence ili one koji već poseduju licence koje je izdao NKM.

Poreska uprava Kosova i Ministarstvo finansija nisu odgovorili MOM-u na pitanje o finansijskim izveštajima medija. Podaci su javni samo za nekoliko medija: RTK, RTV 21, Klan Kosova i Kallxo.com. 

Pored toga, MOM je pozvao vlasnike medija da budu transparentni i odgovore na zahteve za informacije koji su u avgustu 2023. podneti svim medijskim firmama koje su predmet istraživanja. 15 od 24 firmi/medijskih grupa dalo je detaljne odgovore na naše zahteve za informacije. 

Aktivna transparentnost označava da firma/kanal proaktivno i sveobuhvatno informiše o svom vlasništvu, podaci se stalno ažuriraju i lako se mogu proveriti.

U revidiranom uzorku od 104 subjekta (44 medija, 35 firmi i 25 vlasnika), nijedan subjekat nije rangiran kao aktivno transparentan.

Pasivna transparentnost označava da se od firme/kanala lako mogu dobiti podaci o vlasništvu kada joj se podnese zahtev. 

U kategoriji pasivna transparentnost, za 13 medijskih kuća, uključujući 4 TV stanice, 4 radio stanice i 5 onlajn medija, smatra se da su pasivno transparentne. Pored toga, kao pasivno transparentno rangirano je i 13 firmi i 7 pojedinačnih vlasnika, koji čine 31,73% ukupnog uzorka.

Javno dostupni podaci označavaju da se do podataka o vlasništvu može lako doći iz drugih izvora, npr. javnih registra itd. 

U ovu kategoriju svrstan je veći broj subjekata. U njih spada 31 medijska kuća, sa 8 TV stanica, 11 radio stanica i 12 onlajn medija. Pored njih, 22 firme i 18 vlasnika kategorisani su kao oni čiji su podaci javno dostupni. U celini, ovo je činilo 68,27% ukupnog uzorka od 104 subjekta, uključujući medijske kuće, firme i vlasnike.

Zašto?

Prema Zakonu o Nezavisnoj komisiji za medije i Pravilniku Nezavisne komisije za medije, kosovski mediji su dužni da Nezavisnoj komisiji za medije prikažu svoje podatke o vlasništvu i promenama u vlasništvu ako ova promena utiče na 10% ili više akcija. Osim toga, mediji (televizijske i radio stanice) su dužni da svoje finansijske izveštaje dostave Nezavisnoj komisiji za medije, a ovi izveštaji se dostavljaju i Poreskoj upravi Kosova ili Odeljenju za nevladine organizacije, dok ne postoji jasna obaveza za medije da objavljuju podatke o vlasništvu na svojim veb sajtovima.

Slično tome, Nezavisna komisija za medije ima i registar medija, koji sadrži neke druge osnovne aspekte vlasničke strukture medija.

Podaci koji se odnose na vlasništvo medija koji posluju kao preduzeća mogu se naći i u Agenciji za privredne registre (ARBK).

Ocjena regulatornih zaštitnih mjera: 3 od 5 – srednji rizik (60%)

Izvori:

Zašto?

Broj medijskih kuća na Kosovu je u stalnom porastu, uprkos tržištu od samo 1,7 miliona stanovnika. Deo medija nastao je tokom 90-ih godina, kada je Kosovo bilo pod režimom Slobodana Miloševića. Međutim, 1999. godine, po završetku rata, morali su da krenu od nule jer je infrastruktura bila oštećena. Osim toga, tri televizije sa nacionalnom frekvencijom, RTK, KTV i RTV21, osnovane su zahvaljujući donacijama međunarodnih organizacija prisutnih na Kosovu.

U protekle 23 godine, koliko je prošlo od rata, neki vlasnici medija ili novinari ušli su u politiku. Brojni su primeri slučajeva kada su novinari, urednici ili vlasnici medija postali političari, savetnici ministara, premijera ili predsednika. 

RTK – Odbor Radio Televizije Kosova bira Skupština Republike Kosovo. Poslanici Skupštine Kosova ispituju kandidate za Upravni odbor RTK, a zatim glasaju da li da im se poveri uloga članova Odbora RTK. Članove bira većina poslanika. U njihove nadležnosti spada i izbor višeg rukovodstva RTK, uključujući generalnog direktora RTK i direktore svih kanala. Odbor RTK podnosi izveštaj Odboru Skupštine za budžet i finansije svaka tri meseca. RTK zavisi od Vlade i Skupštine, jer se njihov budžet dodeljuje iz konsolidovanog budžeta Republike Kosovo.

Rezultat: 2.37 visok rizik

Zašto?

9.1 Mreže za distribuciju štampe – ​​Nije primenljivo za kosovsko tržište jer nema štampanih medija. 

9.2  Mreže za radijsku distribuciju – NKM licencira radio stanice na Kosovu. Radio stanice imaju frekvenciju na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou. Nad radio stanicama nema političke kontrole, jer ovaj medij nije među najuticajnijim medijima. 

9.3  Mreže za televizijsku distribuciju – Postoje samo tri medija sa frekvencijom na nacionalnom nivou, a to su RTK, KTV i RTV 21. Njima su nacionalne frekvencije dodeljene 2000. godine. Od tada nije izdata niti oduzeta nijedna nova licenca za nacionalnu frekvenciju. Bilo je pokušaja da se ponovo objavi tender za ove tri licence, ali nikada nije dobijena neophodna podrška nadležnih institucija da se to uradi. 

9.4 Vodeće mreže za distribuciju interneta na Kosovu su IPKO, Kosovo Telekom (KT), Art Motion, Kujtesa i MTS (podružnica Srbija Telekoma). Nije primećeno niti zabeleženo diskriminaciono ponašanje.

9.5 Tržište oglašavanja na Kosovu je raspršeno. Većina reklama je direktno ugovorena kroz preduzeća/firme za oglašavanje, čime se izbegavaju marketinške agencije / agencije za oglašavanje. Nema pokazatelja da firme za oglašavanje diskriminišu nezavisne medije, pa je procena nizak rizik.

9.6. Ne postoji agencija ili mehanizam koji meri udeo auditorijuma. Prema tome, procena je visok rizik.

Rezultat: 1.4 nizak rizik

Zašto?

U 2023. godini, Vlada nije izdvojila finansijska sredstva za privatne medije na Kosovu. Sadašnja Vlada je obećala da će zabraniti izdvajanje finansijskih sredstava za oglašavanje u medijima, a dolaskom na vlast prekinula je sve ugovore o oglašavanju između Vlade i medija s jedne strane, i javnih preduzeća i medija s druge strane. 

Kosovo ima Javni radio-televizijski servis, i jedina javna finansijska sredstva uložena u medije idu RTK-u. Finansijska sredstva izdvojena za javnu televiziju kanališu se preko Skupštine Kosova. Ovaj vid finansiranja naveliko je kritikovan kao vid političkog uticaja na RTK. Skupština Kosova je obično dodeljivala budžet koji je tražio RTK, međutim, dodeljeni iznosi su obično manji od onih koje je tražio RTK.

U julu 2023. godine, Vlada je izdvojila mali fond od 50.000 za nevećinske zajednice. Finansijska sredstva su raspodeljena kroz otvoren poziv za sve zainteresovane, dok je proces prijavljivanja bio transparentan. 

Vlada je obavestila da su sredstva dodeljena sledećim medijima: „SH.I.M. Kosovahaber“ iz turske zajednice 6.500 evra; „Connection Media“ iz romske zajednice 5.500 evra; „Gazeta Scanner“ iz egipatske zajednice 7.800 evra; medijima „Prosperiteti“ iz zajednice Aškalija 7.500 evra, „Dardana Press“ iz romske zajednice 4.500 evra, „Radio televizija Mir“ iz srpske zajednice 6.500 evra i „RTV Plus“ iz srpske zajednice 6.000 evra.

Rezultat: 1.14 nizak rizik

Zašto?

Obaveze firmi koje obezbeđuju pristup internet uslugama (ISP), a koje su u vezi sa pravilima mrežne neutralnosti, navedene su u uredbi koju je odobrio Regulatorni organ za elektronske i poštanske komunikacije (ROEPK): Uredba br. 37 o opštim ovlašćenjima – i Uredba br. 38 o ugovorima, transparentnosti i objavljivanju informacija i drugim zaštitnim merama za krajnje korisnike za pružanje elektronskih komunikacionih mreža i usluga

Kada pružaju usluge, pružaoci internet usluga (ISP) moraju tretirati sve vrste saobraćaja jednako, bez ikakve diskriminacije, bez ograničenja ili ometanja, i bez obzira na pošiljaoca i primaoca, sadržaj kojem se pristupa ili koji se distribuira, aplikacije ili usluge koje se nude ili distribuiraju ili terminalnu opremu koja se koristi.

Sadašnjim zakonodavstvom nije uređena „nulta tarifa“. U 2017. godini, tokom javnih konsultacija sa različitim zainteresovanim stranama, ROEPK je predložio utvrđivanje „nulte tarife“, međutim, nakon dobijenih komentara operatera i uzimajući u obzir činjenicu da operateri nisu primenili „nultu tarifu“, strane su odlučile da ne regulišu ovo pitanje.

Na osnovu sadašnjeg regulatornog okvira za elektronske komunikacije, pitanje regulisanja sadržaja, uključujući veb stranice, ne spada u domena odgovornosti ROEPK.

Međutim, u posebnim slučajevima, u sprovođenju odluka koje su donele razne institucije, kao što su npr. odluka Vlade Republike Kosovo o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, kada je jedan od zahteva bio i zatvaranje pojedinih veb sajtova ruskih televizija, u ovom slučaju, u skladu sa mišljenjem Tela evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC), ROEPK je naložio pružaocima usluga pristupa Internetu da preduzmu sve neophodne radnje za sprovođenje odluka - Link: 

Ocjena regulatornih mjera zaštite: 6 od 11 = 55% (srednji rizik)

Izvori:

Zašto?

Prema istraživanju koje je sprovela Peaceful Change Initiative in Kosovo (Inicijativa za mirne promene na Kosovu), novinarki je duplo više nego urednica, dok se na poziciji glavnog urednika nalazi veoma nizak procenat žena. Ipak, bez statističkih podataka o vodećim uređivačkim pozicijama u redakciji, teško je zaključiti da li se žene i dalje suočavaju sa ogromnim teškoćama, kao što je stakleni plafon u medijskim poslovima, i videti da li postoji disparitet na vodećim pozicijama.

U izveštaju Udruženja novinara Kosova (AJK) potvrđuje se da ne postoje statistički podaci o vodećim uređivačkim pozicijama u redakcijama, ali da se novinarke češće nalaze na uredničkim pozicijama u redakcijama, posebno u najuticajnijim medijima, dok su novinari više zaduženi za rukovodilački sektor. Nijedna od 265 ispitanica nije bila na rukovodećoj poziciji. 

Slaba zastupljenost žena u debatama na televizijskim informativnim kanalima je važno pitanje koje je novinarska zajednica na Kosovu često pokretala i naglašavala. Međutim, odsustvo žena sa ekrana je u potpunoj suprotnosti sa vizuelnim prisustvom u televizijskim vestima, gde žene čine većinu terenskih reportera. 

BIRN je pratio četiri glavna TV emitera na Kosovu u periodu od dve nedelje, 15-31. januara 2023. godine. Tokom praćenja, BIRN je izbrojao ukupno 100 muških gostiju u političkim emisijama tipa tok šou i samo devet žena. Muškarci, obično uključeni u politiku ili građansko društvo, prevladavali su u diskusijama o politici, bezbednosti i ekonomiji. Panelisti su često koristili svađalački ton.

Devet žena je pozvano da govori o nasilju u porodici i spoljnoj politici.

Praćenje od strane BIRN-a je takođe pokazalo da na društvenim mrežama negativni komentari upućeni gošćama često nisu bili povezani sa temom razgovora, dok su se komentari koji se tiču muških gostiju uvek odnosili na datu temu.

Istovremeno, Indeks bezbednosti novinara Udruženja novinara Kosova za 2022. godinu pokazao je da se u odnosu na 2021. godinu, kada su UNK-u prijavljena tri slučaja napada, pretnji i uznemiravanja novinarki, tokom 2022. godine taj broj udvostručio. U 2022. godini, pored 6 slučajeva napada na novinarke, pretnji novinarkama i uznemiravanja novinarki, evidentirano je 15 slučajeva napada, od kojih jedna grupa uključuje novinarke. U istom izveštaju se navodi da se generalno gledano, uslovi rada novinarki u redakciji ne razlikuju od uslova rada njihovih muških kolega. Naglašeno je da iako nema zvaničnih podataka o tome koliko žena i muškaraca ima potpisane ugovora o radu, prema nekim procenama, novinarki je znatno više u redakcijama. Osim toga, prema bazi podataka Udruženja novinara Kosova, kojeg čine 900 novinara, urednika, snimatelja i fotoreportera, novinara i urednika ima preko 550, a među njima je više od 300 žena.

Od medija na Kosovu obuhvaćenih uzorkom MOM-a, 8 je ili u vlasništvu žena, ili žene imaju deonice u njima, dok su 33 u vlasništvu muškaraca.

Ocjena: 2,62 visok rizik