Država i Mediji Skrivaju Finansije Medija

Razumevanje izvora finansiranja medija na Kosovu izgleda kao nedostižan zadatak za javnost. Neki mediji čuvaju ove informacije u tajnosti, dok su institucije u zemlji otkrile finansijske podatke samo dva medijska subjekta. U avgustu je BIRN, u saradnji sa organizacijom Global Media Register, pokrenuo istragu o izvorima finansiranja na medijskoj sceni.

Za istragu su izabrana 44 medija koristeći podatke MediaMetri, Google Analytics, i društvenih medija. Ova metodologija je usvojena zbog odsustva zvaničnih podataka o gledanosti, čitanosti, vlasništvu i finansijama na Kosovu. Rezultati će biti objavljeni u bazi podataka Monitora vlasništva nad medijima.

Na samom početku istrage, mediji su pozvani da obelodane finansijske informacije. Samo tri, i to „RTV21, Radio Romano Avazo i Radio Club FM“, su odgovorili na ovaj zahtev.

Dok se istraga odnosila na javne podatke, BIRN-ovo istraživanje je razotkrilo da se medijske organizacije, sa izuzetkom javnog servisa, RTK i dva privatna kanala, uzdržavaju od objavljivanja svojih finansijskih podataka na svojim internet stranicama.

Istraga otkriva da čak i javne institucije kriju finansijske izveštaje koje im dostavljaju mediji.

Na sajtu Ministarstva finansija, figuriraju samo kompanije TV21 i EDU Invest, u čijem sklopu posluje ATV, a koje su javno objavile informacije. BIRN je zahtevom za pristup javnim dokumentima od Vlade Kosova tražio podatke o 44 medija, ali je dobio samo informacije o „KlanKosova sh.p.k“.

Ministarstvo finansija nije dalo zvaničan odgovor zašto nisu dostavljeni finansijski izveštaji za druge medije.

Mediji prijavljuju svoje prihode Poreskoj upravi Kosova, a odatle se informacije prosleđuju Ministarstvu finansija. BIRN je tražio pristup ovim izveštajima Poreske uprave, ali je zahtev odbijen.

Prema rečima Valentine Bytyqi Sefa, portparolke Poreske uprave Kosova, takve informacije se mogu dati samo ako je poreski obveznik oslobođen obaveze diskrecije, kako je predviđeno članom 84. Zakona o poreskoj upravi i postupcima.

Mediji na Kosovu su obavezni da podnesu godišnji finansijski izveštaj Nezavisnoj komisiji za medije (NKM). NKM, ustavno telo koje nadgleda radio-difuzne medije i frekvencijske medije, zahteva od licenciranih službi da podnesu izveštaj. Ovaj izveštaj treba da obuhvati programske i operativne detalje u skladu sa uslovima licence, zajedno sa detaljnim finansijskim izveštajem i drugim zakonski obavezujućim informacijama.

Citirajući zakon, Arsim Drešaj, službenik za medije u NKM-u, rekao je za BIRN da ne mogu otkriti osetljive komercijalne i finansijske informacije.

„Pozivajući se na član 28. Zahtevi za izveštavanje, tačka 4 precizira: „NKM ne sme obelodaniti nečije osetljive komercijalne i finansijske podatke predstavljene u godišnjim izveštajima imalaca licenci, osim kada zakon nalaže drukčije. Ova odredba opisuje kako treba upravljati godišnjim finansijskim izveštajima imalaca licenci“, izjavio je Drešaj.

Ardita Zejnulahu, izvršna direktorka Asocijacije radio-difuznih medija na Kosovu (AMPEK), naglasila je važnost da medijske kuće otkriju svoje finansije kako bi bili transparentne i ispunile svoju misiju. Štaviše, ona tvrdi da bi takvo obelodanjivanje trebalo da bude zakonski obavezno.

„Iako bi za medije bilo korisno da svoje finansijske informacije objave radi transparentnosti, korektnosti i inherentne prirode njihovog rada u službi javnosti, takođe mora postojati delikatan balans između otkrivanja „osetljivih finansijskih informacija“ i održavanja transparentnosti. Verujem da je ova ravnoteža obezbeđena i osigurana članom 28.4 Zakona o NKM“, primećuje Zejnulahu.

„Verujem da će, kada se vlasništvo i koncentracija nad medijima zakonski reše, kao što je više puta naglašeno u izveštaju Evropske komisije za Kosovo, zajedno sa identifikacijom „vlasnika koji ostvaruju korist“, postojati i veća transparentnost. To će dati više informacija o političkom ili poslovnom uticaju u medijima“, dodala je ona.

Prema njenim rečima, slična je situacija i u drugim zemljama u regionu, gde se finansijski izveštaji ne obelodanjuju.

„Međutim, postoji način da im se pristupi, kao što je to slučaj i na Kosovu. U Crnoj Gori se, na primer, finansijski izveštaji dostavljaju samo Poreskoj upravi, a ne medijskom regulatoru“, rekla je ona.

Zejnulahu naglašava još jedno ključno pitanje: nikada nije sprovedena studija medijskog tržišta na Kosovu. Prema njenim rečima, ovo je neophodno za razumevanje kapaciteta tržišta i njegovog potencijala da podrži medije.

„Ovo je od najveće važnosti i trebalo bi da ga preduzme regulator“, zaključila je ona.

Podaci iz BIRN-ove istrage biće objavljeni početkom decembra u bazi podataka MOM.